Bavljenje kreativnim poslom nije samo smišljanje dobrog slogana ili imena proizvoda. Kreativnost je potrebna za kvalitetno generisanje svakog biznis modela ili unapređenje postojećeg.

Tokom saradnje sa marketing agencijama i kompanijama na poslovima kreiranja komunikacionih strategija, osmišljavanja slogana, ideja i ostalih kreativnih poslova, stvorila se potreba za istraživanjem pojma brenda i uočavanje svih njegovih celina u kojima može kreativnost da se implementira, jer sam verovao da dobra ideja može da bude deo brenda na više načina.

Definisao sam akronim B.R.A.N.D. sa svim njegovim „celinama“. To je bio početak.

Vremenom sam uspeo da otkrijem trinaest bitnih celina koje kreativnost može da ispuni svojim vrednostima.

Kroz tih trinaest celina može da se posmatra svaki proizvod ili usluga pod uslovom da menadžment želi da ostvari dijalog sa marketing agencijom ili kreativcima koje angažuje na poslovima unapređenja brenda ili izradi komunikacione strategije koja traga sa pravom idejom.

B – BUSINESS MODEL

Najviše vremena sam posvetio slovu B , jer su ostala slova logička posledica razvoja brenda i naslućivala su se tokom analize. Istraživao sam,radio, testirao i čitao, da bih pre dve godine došao u posed knjige www.businessmodelgeneration.com koja mi je otkrila čitav svet mogućnosti za kreiranje ideja koje daju i traju.

Devet celina koje su deo Business Canvas-a omogućile su da sagledam na koje sve načine kreativnost u obliku ideja i njihovom implementacijom mogu da unaprede neki brend.

Devet kreativnih polja u kojima kreativnost može da se pokaže i dokaže.

Ključni partneri, Ključne aktivnosti, Ključni resursi, Potrebne investicije, Value Proposition, Briga o korisnicima, Kanali komunikacije i distrubucije, Ciljne grupe, ROI.

Wow efekat se rodio.

Dakle, bavljenje kreativnim poslom nije samo smišljanje dobrog slogana ili imena proizvoda.

Kreativnost je potrebna za kvalitetno generisanje svakog biznis modela ili unapređenje postojećeg.

Potreban ali ne i dovoljan uslov za razvoj brenda je implementacija kreativnosti u proces generisanja biznis modela ili njegovog unapređenja.

Danas kao alat u razgovoru sa klijentima koristim www.canvanizer.com

Preporučujem jer pruža ozbiljnu podršku u uspostavljanju pozitivne međuzavisnosti sa klijentom.

R – RESPONSIBILITY

Kreativnost nema cenu, ali ima vrednost.

Ako nešto ima vrednost treba da ima i odgovornost da bi imalo relevantnost, zar ne?

Posebno jer je kreativnost deo intelektualnog kapitala koji učestvovanjem u građenju brenda postaje deo vlasništva kompanije.

Brendovi se razlikuju prema skupu vrednosti koje su deo njihovog menadžmenta obećanja, sa kojim se “trude” da ostvare pozitivan odnos i uspostave međuzavisnost sa ekonomijom iskustva tržišta. Odgovornost brenda je da ispunjava data obećanja tržištu. Da promoviše odgovornost zajedno sa vrednostima. Da je gradi na stabilnim osnovama. Uloga kreativnosti je da pomogne u kreiranju, promovisanju i transformaciji odgovornosti jednog brenda.

Kreativnost i odgovornost zajedno koriste uspešno D.O.I.T. – Define, Open Mind, Implement, Transform model.

A – AUDIENCE

Svaki proizvod ima svoju ciljnu grupu.

Brendovi imaju publiku koja ih prati i aktivno učestvuje u njihovom razvoju.

Da bi ciljna grupa postala publika potrebno je da ekonomija iskustva tržišta bude veća ili jednaka menadžmentu obećanja proizvoda ili usluge.

Takođe je potrebno da menadžment kompanije bude spreman na fokusiranost koja će postati stvarnost.

Građenje publike zahteva postojanje dobrog CRM-a koji nije samo Customer Relationship Management (već ima i Customer ROI Management, Customer Rewarding Management, Customer Responsibility Management)

Publika traži smisao, svrhu i ulogu.

Danas to brendovi mogu da razviju zahvaljujući informatizaciji društva.

Upravo,zahvaljujući digitalnim medijima kao posledici informatizacije društva, svaki brend može i treba da razvije “customedia” odnos sa tržištem. Kreiranje “customedia” zahteva od menadžmenta primenu prirodnih principa: međuzavisnost, jednostavnost, organizovanost, jedinstvenost.

(Evolucija medija: Mass Media, New Media, Now Media, Customedia, Brandmedia)

Na taj način brend uspeva da u tri pravilna koraka kreira tržišni pokret koji je spiralnog a ne kružnog karaktera.

Prvi korak: Ciljnu grupu pretvara u publiku.

Drugi korak: Publika postaje skup “brend trenutaka”.

Treći korak: “Brend trenutke” inspiriše u Brend Pokret! (Brandmedia)

Digitalni marketing zato možemo da opišemo i kao skup koji čine “Mobile Moments” & “Mobile Movements”

N – NETWORKING

Da bi proizvod postao brend treba da radi na građenju veza koje traju.

To nije lak posao, naročito danas, kada se informacije proizvode geometrijskom progresijom od kojih se prave šumovi koje tržište ne razume.

Zato se biraju komunikacioni kanali koji omogućavaju da content management brenda ostvari dijalog, uz uslov da informacije koje se plasiraju imaju relevantnu masu.

Takođe, da izabrani kanali komunikacije poseduju adekvatnu rezonantnost tj, silu intenziteta.

Rezultat svega toga onda je tržišno ubrzanje koje stvara “Brend Pokret”.

To je jedan od načina da Brendovi uspostave međuzavisnost sa svima na tržištu.

Na žalost, ostali Proizvodi koji ne grade dobre veze uspostavljaju samo zavisnost od učesnika na tržištu.

Razlika je velika. Ne samo u ostvarenim ROI efektima, zar ne?

D- DIFFERENT

Vizuelni kod i komunikacioni kod upakovani na drugačiji način. Tako napisano zvuči jednostavno.

Međutim, pre kreiranja uspešnog “drugačijeg”, postoji proces koji se sastoji iz “analize prisutnosti” i “analize mogućnosti” ne samo konkurencije već i samog proizvoda ili usluge kao i generisanja biznis modela ili unapređenja postojećeg.

Vizuelni jezik brenda govori u ime menadžmenta na mestima prodaje.

Drugačije pakovanje je najbolji promoter.

Drugačija komunikaciona strategija je u stvari kreator tržišnog dijaloga.

Zato brend treba da poseduje skup drugačijih (kreativnih) elemenata od ostalih da bi ga tržište prepoznalo, prihvatilo, koristilo, unapredilo.

Kada “uporedimo” akronim B.R.A.N.D. sa šakom možemo da uočimo međuzavisnost.

Siguran sam da je vidite i da vam je jasno vidiljiv skup svih veza koje su prirodne i jednostavne.

Fokusiranost na njih postaje tržišna stvarnost.

Tržišna stvarnost vremenom postaje brend.

BRAND: (BR, BA, BN, BD)

On predstavlja skup odnosa koje treba da vežbate i gradite svesni da je biznis model ključ građenja brenda kojim otvarate vrata tržišta.

Koliko će vam vrata tržišta biti otvorena zavisi od toga koliko ste odgovorni, kakvu ste publiku napravili, kakve veze održavate i koliko to drugačije sve radite od drugih.

Naravno, koliko god da je lako zapamtiti akronim B.R.A.N.D. i njegove celine, građenja brenda nije lak posao inače bi svaki proizvod ili usluga već bili brend, i to već na proizvodnoj traci.

Ali svakako predstavlja kreativan korak koji svako od vas može da napravi, samostalno ili uz asistenciju marketing agencije i/ili kreativaca.

Analiziranjem vašeg proizvoda ili usluge kroz posmatranje svih trinaest celina sigurno započinjete proces građenja brenda.

Jer ćete otkriti skup kreativnih mogućnosti koje možete da implementirate u vaš proizvod ili uslugu i povećate tržišne šanse da postanete brend.

Zar, ne?

Autor teksta, Aleksandar Saša Grbović je kreativni strateg koji je radio na više od 100 kampanja. Od septembra 2017. godine Saša je kolumnista na Deli portalu. Vlasnik je agencije SmartUp.